Beogradske katakombe i lagumi, šta se zaista nalazi ispod gradskih ulica?

Ispod Karađorđeve ulice, nedaleko od Brankovog mosta, nalaze se ulazi u velike podzemne prostorije koje su nekada bile deo trgovačkog života Beograda. Danas tuda prolaze automobili i tramvaji, a iznad se uzdižu kuće Kosančićevog venca. Malo ko bi, posmatrajući ulične fasade, pretpostavio koliko prostora postoji u steni iza njih.

Beogradsko podzemlje krije nekadašnje magacine, vojne objekte, kamenolome, bunkere i prolaze nastajale tokom različitih istorijskih perioda. Neki su uređeni za posetioce, pojedini su ostali u privatnom vlasništvu, a deo prostora godinama je zatvoren zbog oštećenja i nebezbednih uslova.

Priče o tajnim tunelima i prolazima ispod reka dodatno su podstakle interesovanje za ovaj deo grada. Međutim, stvarna istorija beogradskih laguma mnogo je zanimljivija kada znamo ko ih je gradio, šta je u njima čuvano i kako su ljudi koristili prostor ispod svojih kuća.

Najpoznatije podzemne atrakcije nalaze se ispod Kosančićevog venca, Beogradske tvrđave, Tašmajdana i zemunskih uzvišenja. Svaka od njih pripada drugačijem delu gradske istorije.

Šta su zapravo beogradski lagumi i katakombe?

Naziv katakombe danas se u razgovoru koristi za gotovo svaki stari podzemni hodnik. Ipak, istorijski gledano, katakombe su prvenstveno podzemni prostori namenjeni sahranjivanju. Poznate rimske katakombe, na primer, predstavljaju čitave komplekse grobnica.

Beogradski podzemni objekti imali su znatno raznovrsniju namenu. Većina prostora koje nazivamo lagumima nastala je kopanjem u zemlji ili steni kako bi ljudi dobili skladišta, podrume i druge zaštićene prostorije.

Za grad koji je vekovima bio važna vojna i trgovačka tačka, podzemlje je imalo veliku vrednost. Trgovci su koristili stabilnu temperaturu za čuvanje robe, vojska je gradila zaštićene magacine, a stanovnici su tokom ratova koristili dostupne podzemne prostorije kao skloništa.

Različiti objekti nisu nužno međusobno povezani. Ne postoji potvrda o jedinstvenoj mreži tunela koja spaja sve poznate beogradske lagume. Podzemni objekti nastajali su u različito vreme, za različite potrebe i pod različitim graditeljskim uslovima.

Lagumi ispod Kosančićevog venca, podzemna skladišta nekadašnjeg trgovačkog Beograda

Najkonkretnije podatke o beogradskim lagumima nalazimo upravo na padini između Kosančićevog venca i Karađorđeve ulice.

Prema urbanističkom planu Kosančićevog venca, na ovom prostoru postoji 13 velikih laguma sa pristupima iz Karađorđeve ulice. Nalaze se iza kućnih brojeva 13, 17, 19, 23, 25, 29, 31 i 33.

To nisu male podrumske prostorije kakve poznajemo iz starih kuća. Reč je o objektima ukopanim u padinu, sa ulazima, zasvođenim prostorima i ventilacionim otvorima. Na pojedinim mestima ventilacioni otvori dostižu dubinu veću od 20 metara.

Njihova istorija povezana je sa Savom. Tokom 19. veka reka je imala mnogo važniju ulogu u snabdevanju grada nego danas. Roba je stizala brodovima, a zatim je završavala u magacinima trgovaca koji su poslovali uz obalu.

Lagumi su bili deo tih magacina. U njima su čuvani žito, vino i druga roba kojoj je odgovarao zaklonjen prostor sa manjim temperaturnim promenama nego na površini.

Kako su nastali lagumi u Karađorđevoj ulici?

Tačno vreme nastanka svih 13 laguma nije utvrđeno. Ipak, gradska planska dokumentacija beleži da su austrijske vlasti 1730. godine odobrile kopanje ispod tadašnje Mitropolije.

Kasnije su se uz obalu razvijali trgovački objekti, magacini i ugostiteljska zdanja. U neposrednoj blizini laguma nalazili su se hotel „Kragujevac” i Đumrukana, nekadašnja carinarnica. Oba objekta su nestala, ali podzemne prostorije predstavljaju materijalni trag starog trgovačkog dela grada.

Posebno je zanimljivo koliko se i sama obala promenila. Prema gradskom planu, Sava je do tridesetih godina 20. veka dopirala do prostora današnjih tramvajskih šina u Karađorđevoj ulici.

Današnjem prolazniku zato nije lako da zamisli odnos između nekadašnjih laguma i reke. Roba je pristizala znatno bliže skladištima, dok je prostor kojim danas prolazi saobraćaj imao drugačiji izgled i funkciju.

Šta se dogodilo sa lagumima posle Drugog svetskog rata?

Uloga podzemnih prostorija menjala se zajedno sa gradom. Tokom bombardovanja Beograda u Drugom svetskom ratu neki lagumi korišćeni su kao skloništa.

Posle rata deo prostora služio je za skladištenje, dok su drugi lagumi postepeno napuštani. Njihovo održavanje dodatno su otežavali promena namene okolnih objekata i stanje starih konstrukcija.

Izveštaji o istoriji laguma ispod savske padine opisuju njihovu upotrebu tokom ratova i kasnije propadanje pojedinih podzemnih prostora.

Danas nije svaki lagum dostupan za obilazak. Pojedini ulazi pripadaju objektima sa posebnim režimom korišćenja, a starost konstrukcija predstavlja ozbiljan razlog da se u napuštene prostorije ne ulazi samostalno.

Rimski bunar na Kalemegdanu, građevina koja inače nije rimska

Ako postoji objekat koji je zaslužan za veliki deo priča o misterioznom Beogradu, onda je to Rimski bunar na Kalemegdanu.

Prva zanimljivost krije se već u njegovom imenu. Rimski bunar nisu izgradili Rimljani. Nastao je tokom austrijske rekonstrukcije Beogradske tvrđave u prvoj polovini 18. veka.

Na zvaničnoj stranici Beogradske tvrđave navodi se da arhivski dokument iz Beča potvrđuje završetak izgradnje 1731. godine. Tada je bunar već imao mehanizam za izvlačenje vode.

Beograđani su ga u 19. veku prozvali rimskim, povezujući njegovu starost i izgled sa dalekom prošlošću.

Dva spiralna stepeništa i dubina ispod tvrđave

Unutrašnjost bunara predstavlja izuzetno zanimljiv primer vojnog graditeljstva. Oko njegovog zida spuštaju se dva spiralna stepeništa, međusobno povezana prolazima.

Bunar je širok 3,4 metra, a od gornjeg dela do nivoa do kojeg vode stepenice ima oko 35 metara. Spiralni raspored omogućavao je kretanje prilikom zahvatanja vode.

Za vojsku koja je branila tvrđavu sopstveni izvor vode imao je veliki značaj. Tokom opsade pristup vodi bio je jedan od uslova za duže održavanje odbrane.

Danas se bunar ne koristi za prvobitnu namenu. Deo stepeništa nalazi se pod vodom, a posetioci ga obilaze u skladu sa uređenom i dozvoljenom trasom.

Da li postoji tunel od Rimskog bunara do Save?

Jedna od poznatijih priča govori o prolazu koji bunar povezuje sa rekom Savom.

Istraživanja obavljena uoči Drugog svetskog rata nisu potvrdila postojanje takve veze. Ipak, istraživači su na dnu zabeležili početak hodnika prokopanog u steni, dužine oko dva metra.

Hodnik nikada nije dovršen. Njegovo postojanje podstaklo je pretpostavku da su graditelji u jednom trenutku razmatrali povezivanje sa drugim podzemnim prostorom.

Priča o prolazu do Save zato ostaje nepotvrđena. Za razumevanje stvarne namene bunara mnogo su važniji njegova konstrukcija i vojnoistorijski kontekst.

Rimski bunar nalazi se u Gornjem gradu, a posetu je jednostavno povezati sa obilaskom Beogradske tvrđave i Kalemegdana.

Veliki barutni magacin

U Donjem gradu Beogradske tvrđave nalazi se još jedan podzemni objekat koji govori o vojnoj istoriji Beograda. Veliki barutni magacin, poznat i kao Barutana, izgrađen je tokom austrijske uprave, između 1718. i 1720. godine.

Njegova svrha bila je sasvim određena. Vojska je morala da zaštiti zalihe baruta od neprijateljske artiljerije.

Graditelji su zato objekat ukopali u stenu. Podzemni položaj pružao je dodatnu zaštitu, a kasnije je oko magacina podignut snažan zaštitni bedem.

Prema podacima JP „Beogradska tvrđava” o Barutani, u obnovljenom delu objekta nalazi se zbirka rimskih kamenih spomenika.

Posetioci tu mogu videti nadgrobne stele, sarkofage i žrtvenike pronađene na različitim arheološkim lokalitetima, uključujući Beograd, Kosmaj i Kostolac.

Susret sa rimskim spomenicima unutar austrijskog vojnog magacina lepo pokazuje koliko je istorijskih slojeva sačuvano na relativno malom prostoru Beogradske tvrđave.

Veliki barutni magacin nije stalno otvoren za individualne posete. Trenutne informacije upravljača tvrđave predviđaju organizovane obilaske uz prethodnu najavu.

Vojni bunker kod Pobednika, trag Hladnog rata ispod Kalemegdana

Beogradsko podzemlje nije prestalo da nastaje završetkom 19. veka. Jedan od mlađih objekata nalazi se u Gornjem gradu, nedaleko od spomenika Pobednik.

Reč je o vojnom bunkeru podignutom početkom pedesetih godina 20. veka, u periodu napetih odnosa Jugoslavije i Sovjetskog Saveza.

Prema saopštenju Beogradske tvrđave o bunkeru, na stepenicama koje vode u unutrašnjost uklesan je datum iz oktobra 1953. godine. Nije potpuno razjašnjeno da li piše 10. ili 18. oktobar.

Sačuvana dokumentacija ne daje potpun odgovor o njegovoj prvobitnoj upotrebi. Poznato je da pripada talasu izgradnje vojnih utvrđenja iz tog perioda.

Posebna zanimljivost nalazi se u samoj lokaciji. Nekoliko minuta hoda deli posetioca od austrijskog bunara, srednjovekovnih ostataka i bunkera iz doba Hladnog rata.

Svaka građevina nastala je zbog drugačijeg vojnog problema, ali su sve koristile položaj Beogradske tvrđave.

Tašmajdanska pećina, kamenolom starog Beograda i ratno sklonište

Tašmajdan je danas jedan od najpoznatijih gradskih parkova. Ispod staza, drveća i sportskih objekata nalazi se podzemni prostor sa znatno dužom istorijom od samog parka.

Naziv Tašmajdan potiče od turskih reči za kamen i kamenolom. Ime odgovara nekadašnjoj nameni prostora, jer se ovde vekovima vadio kamen za gradnju.

Podzemni kompleks obuhvata prirodni deo, nekadašnji antički kamenolom i kasnije izgrađene prostorije korišćene za vojne potrebe.

Kamen vađen na Tašmajdanu upotrebljavan je još u rimskom periodu. Od njega su građeni različiti objekti, a korišćen je i za izradu nadgrobnih spomenika i sarkofaga.

Od šalitrene pećine do ratnog skloništa

Za vreme osmanske vlasti deo prostora bio je poznat kao šalitrena pećina. Šalitra je bila važna sirovina u proizvodnji baruta.

Tokom narednih vekova podzemne prostorije služile su i za sklanjanje od ratnih opasnosti. U istorijskim prikazima Tašmajdana pominje se korišćenje pećine tokom Prvog srpskog ustanka.

U Drugom svetskom ratu Nemci su određene delove podzemlja prilagodili svojim potrebama. Prostor je povezan sa vojnim štabom nemačkog komandanta Aleksandra fon Lera, zbog čega je poznat i naziv Lerova pećina.

Reportaža RTS-a o podzemlju Tašmajdana opisuje promene namene ovog prostora, od kamenoloma do skloništa i vojnog objekta.

Posebno je važno razlikovati prirodno nastale delove pećine od prostorija koje su ljudi kasnije proširivali i uređivali. Podzemlje Tašmajdana nije nastalo jednim građevinskim poduhvatom.

Da li je Tašmajdanska pećina otvorena za posetioce?

Tašmajdanska pećina nema režim slobodnog pristupa kao gradski park iznad nje. Obilasci zavise od organizovanih programa, dozvola i trenutnog stanja podzemnih prostorija.

Za turističku posetu ne bi trebalo računati na mogućnost spontanog ulaska. Potrebna je potvrda organizatora da se obilazak održava i da je pristup dozvoljen.

Bez organizovane posete, Tašmajdan je i dalje zanimljiv za šetnju zbog mesta koja podsećaju na njegovu istoriju. Sam park i prostor oko crkve Svetog Marka dostupni su sa površine.

Zemunski lagumi, podzemni svet ispod Gardoša, Ćukovca i Kalvarije

Zemun ima posebnu istoriju podzemnih prostorija. Dok su lagumi ispod Kosančićevog venca povezani sa padinom prema Savi, zemunski podzemni hodnici kopani su u lesnim uzvišenjima.

Les je sediment koji omogućava oblikovanje podzemnih prostorija, ali njegovo stanje zavisi od vlage, odvodnjavanja i stabilnosti okolnog terena.

Zato su lagumi na Gardošu, Ćukovcu i Kalvariji bili korisni za skladištenje, ali njihovo održavanje zahteva pažnju.

Prema reportaži RTS-a o zemunskim lagumima, na teritoriji Zemuna evidentirano je više od stotinu ovih prostora, a značajan deo je urušen ili nedovoljno istražen.

Najveći broj zemunskih laguma nastajao je tokom 18. i 19. veka. Korišćeni su za čuvanje namirnica, pića i druge robe. Njihova temperatura bila je pogodna za skladištenje u periodu pre savremenih rashladnih uređaja.

Lagumi na Kalvariji i tragovi austrijske vojske

Na zemunskoj Kalvariji sačuvani su podzemni prostori koji se povezuju sa početkom 18. veka.

Istorijski arhiv Beograda o lagumima na Kalvariji navodi da se u blizini stepeništa i Ulice Svetozara Miletića nalaze dva laguma. Njihova gradnja vezuje se za period oko 1716. i 1717. godine.

Podzemne prostorije služile su za čuvanje vojne opreme i hrane. Stabilna temperatura i ventilacija bile su važni za njihovu upotrebu.

Jedan od opisanih laguma ima centralnu prostoriju površine veće od 50 kvadratnih metara. Podatak pokazuje da se nije radilo samo o uskim hodnicima, već i o prostorima dovoljno velikim za ozbiljno skladištenje.

Lagum ispod kuće Beli medved

Posebno zanimljiv trag starog Zemuna nalazi se ispod kuće poznate kao Beli medved, jedne od najstarijih sačuvanih kuća u ovom delu grada.

U prošlosti je ovde radila kafana, a ispod kuće postojao je lagum namenjen skladištenju namirnica i pića. Tokom zime led je dopreman sa Dunava i čuvan uz pomoć izolacionih materijala, kako bi trajao što duže.

Priča pokazuje kako je podzemlje bilo deo svakodnevnog života trgovaca i ugostitelja, a ne samo vojnih potreba.

Posetioci koji planiraju šetnju Zemunom od Gardoša do keja mogu obići istorijsko jezgro grada i spolja videti mesta povezana sa zemunskim lagumima. Pristup samim podzemnim prostorijama zavisi od njihovog vlasništva i režima korišćenja.

Da li postoji tajni tunel između Zemuna i Kalemegdana?

Među poznatijim gradskim legendama nalazi se priča o podzemnom tunelu koji prolazi ispod reke i povezuje Gardoš sa Beogradskom tvrđavom.

Priča zvuči privlačno jer su obe lokacije imale veliki vojni značaj. Zemun i Beograd dugo su bili na suprotnim stranama granice između velikih država, pa su se kroz istoriju razvijale različite pretpostavke o skrivenim vezama.

Međutim, nema pouzdanih dokaza o postojanju prohodnog tunela koji povezuje Zemun i Kalemegdan ispod reke.

Postoje stvarni lagumi na obe strane, ali to nije dokaz njihove međusobne povezanosti. Između njih se nalazi širok rečni prostor, a izgradnja podzemne veze podrazumevala bi izuzetno složen građevinski posao.

Priče o navodnim ulazima ispod Gardoške kule i tajnim izlazima ispod reke pripadaju gradskim predanjima.

Gde se u Beogradu nalaze podzemni objekti koje turisti mogu da obiđu?

Najpouzdaniji izbor za upoznavanje beogradskog podzemlja jeste Beogradska tvrđava, jer nekoliko objekata ima uređen pristup i objavljena pravila posete.

Upravo na tvrđavi posetilac može u jednom prostoru da upozna tri veoma različita perioda. Austrijski bunar iz 18. veka, barutni magacin iz istog stoleća i vojni bunker iz pedesetih godina 20. veka predstavljaju različite odgovore na vojne potrebe svog vremena.

Radno vreme, ulaznice i najava posete Beogradskoj tvrđavi

Za Rimski bunar, Veliki barutni magacin i Vojni bunker postoje objavljeni podaci o ulaznicama i radnom vremenu. Ipak, pristup nije isti za sve objekte, pa je važno razlikovati redovne pojedinačne posete od organizovanih obilazaka.

Prema aktuelno objavljenim informacijama za posetioce JP „Beogradska tvrđava”, navedene su sledeće cene.

Za Rimski bunar zvanična stranica navodi radno vreme od utorka do nedelje, od 11 do 19 časova u periodu od 1. aprila do 30. septembra. Tokom oktobra navedeno radno vreme je od 10 do 17 časova.

Veliki barutni magacin i Vojni bunker imaju poseban režim pristupa i za njih je potrebna organizovana poseta uz najavu tokom cele godine.

Za planirani dolazak korisno je direktno kontaktirati upravljača tvrđave, naročito van glavne turističke sezone. Na zvaničnoj stranici navedeni su brojevi 064/640-68-73 i 064/25-20-883 za informacije i zakazivanje.

Cene i pravila pristupa mogu biti promenjeni, pa objavljeni podaci predstavljaju osnov za planiranje, a konačnu potvrdu daje upravljač objekta.

Šta treba znati pre ulaska u podzemne prostorije?

Podzemni obilazak podrazumeva drugačije uslove od šetnje gradskim ulicama. U starim objektima mogu se pojaviti uske stepenice, niži prolazi, vlažni podovi i ograničeno osvetljenje.

Za posetu su prikladne zatvorene cipele sa stabilnim đonom. U pojedinim lagumima temperatura ostaje niža nego napolju i tokom letnjih meseci, pa tanja jakna može biti korisna.

Posebnu pažnju zaslužuju posetioci koji imaju problem sa strmim stepenicama, klaustrofobijom ili otežanim kretanjem. Pre kupovine ulaznice važno je dobiti informaciju o stepenicama, dužini obilaska i pristupačnosti konkretnog objekta.

Napušteni lagumi nisu mesta za samostalno istraživanje. Nedovoljno održavani podzemni prostori mogu imati nestabilne zidove, urušene prolaze, otvorena okna i druge opasnosti koje nisu vidljive sa ulaza.

Posećivanje prostora izvan zvaničnih ili odobrenih obilazaka nosi nepotreban rizik. Za istorijsko iskustvo postoji dovoljno uređenih objekata u kojima posetioci mogu upoznati podzemlje bez ulaska u napuštene hodnike.

Zašto su lagumi važni za istoriju Beograda?

Kada posmatramo Beograd sa Kalemegdana, vidimo mesto gde se spajaju Sava i Dunav. Zbog tog položaja grad je vekovima imao vojni i trgovački značaj.

Podzemni objekti pokazuju kako su ljudi koristili isti geografski prostor za različite potrebe. Ispod tvrđave gradili su vojne magacine i bunare. Ispod savske padine čuvali su trgovačku robu. Na Tašmajdanu su vadili kamen, dok su u Zemunu koristili lesna uzvišenja za skladištenje hrane i opreme.

Kasnije su pojedini prostori postali skloništa, a na tvrđavi su nastajali novi vojni objekti i tokom 20. veka.

Poseban problem predstavlja očuvanje podzemne baštine. Za razliku od vidljivih spomenika, lagumi ostaju skriveni iza vrata, podruma i ulaza u steni. Kada izgube prvobitnu namenu, lakše ostaju bez redovnog održavanja.

Zbog toga su dokumentovanje, statička istraživanja i pažljiva obnova važni za njihovo očuvanje. Istorijska vrednost podzemnih objekata ne zavisi od toga koliko su mračni ili koliko se legendi vezuje za njih.

Stvarnu zanimljivost beogradskog podzemlja čine tragovi života ljudi koji su tokom vekova gradili, trgovali, ratovali i živeli na istim mestima kojima danas prolazimo.